Nas dvojica

Mrak i ja

Dan je ovdje dug i stenje,
svaki se rodi, svaki pogine,
mrak mi se uz krevet penje,
ja mu grumen otkinem
i stavim pod glavu.

A iz njega mi iscure
moje i tvoje stare sličice
i kada kažem "Ne mogu više!"
neko u meni podvrisne
i viče "Proći će!"

Doćemo mrak i ja
do tvojih usana skupa!
Doćemo mrak i ja
do tvojih usana!

Dan je ovdje dug i stenje,
svaki se rodi, svaki pogine,
mrak mi se uz krevet penje,
ja mu grumen otkinem
i stavim po glavu.

Suva zemlja me izdigne,
karirano nebo me pritisne
i baš kad kažem "Ne mogu više!"
tvoje mi usne odnekud zazvone
i kažu "Proci će!"

Doćemo mrak i ja
do tvojih usana skupa!
Doćemo mrak i ja
do tvojih usana!

(Nećeš nam pobjeć'…)

kavih
Kad ne pijem, mahmuram...

6 komentara

Komentariši